Rizici povezani sa javnim Wi-Fi mrežama i kako se zaštititi

 

Korišćenje javnih Wi-Fi mreža postalo je neizbežan deo svakodnevnog života, naročito u urbanim sredinama gde su besplatni internet pristupi dostupni u kafićima, restoranima, tržnim centrima, železničkim stanicama i drugim javnim mestima. Iako se čini kao praktičan način da se povežete sa internetom bez potrebe za mobilnim podacima, javne Wi-Fi mreže mogu predstavljati značajne sigurnosne rizike. Korisnici koji se povezuju na nesigurne mreže često ne shvataju da otvaraju vrata za različite vrste cyber pretnji, uključujući krađu ličnih podataka, pristup računima i druge oblike sajber napada.

 

  1. Nedostatak enkripcije i zaštite podataka

 

Jedan od glavnih razloga zašto su javne Wi-Fi mreže nesigurne je taj što mnoge od njih nemaju odgovarajuću enkripciju. Enkripcija je proces kodiranja podataka koji omogućava da oni budu zaštićeni od neautorizovanog pristupa. Kada se povežete na javnu Wi-Fi mrežu bez enkripcije, podaci koje šaljete i primate putem interneta (kao što su lozinke, brojevi kreditnih kartica, lični podaci) lako mogu biti presretnuti od strane napadača. Takođe, mnoge javne mreže koriste HTTP umesto HTTPS protokola, što znači da podaci nisu zaštićeni dodatnim slojem sigurnosti.

 

  1. Man-in-the-middle napadi

 

Jedan od najčešćih načina kako napadači koriste javne Wi-Fi mreže je man-in-the-middle (MITM) napad. U ovom scenariju, napadač se pozicionira između korisnika i mreže tako da može presresti i manipulisati svim podacima koji se šalju i primaju. Na primer, korisnik može misliti da se povezao sa sigurnom mrežom, dok je u stvari napadač postavio svoju mrežu koja izgleda kao javna Wi-Fi mreža. Kroz ovu „lažnu“ mrežu, napadači mogu pristupiti osjetljivim informacijama kao što su lozinke, brojevi kartica i drugi privatni podaci.

 

  1. Zlonamerni softver i virusi

 

Javne Wi-Fi mreže često nisu dovoljno zaštićene od napada zlonamernog softvera (malware), virusa i ransomwarea. Napadači mogu postaviti zaražene uređaje u blizini javnih Wi-Fi tačaka pristupa, a kada se korisnik poveže na mrežu, on može nesvesno preuzeti zlonamerni softver na svoj uređaj. Ovaj softver može pratiti aktivnosti korisnika, krasti lične podatke ili čak omogućiti napadačima da daljinski preuzmu kontrolu nad uređajem.

 

  1. „Evil twin“ napadi

 

Jedan od najslabijih mesta za bezbednost na javnim Wi-Fi mrežama jeste pojava napada pod nazivom „evil twin“. Ovaj napad se zasniva na stvaranju lažne Wi-Fi mreže koja nosi isto ime kao stvarna javna mreža, ali je pod kontrolom napadača. Napadač može koristiti ovu lažnu mrežu kako bi prikupio podatke o korisnicima koji se povezuju, presreo komunikaciju ili čak instalirao zlonamerni softver na uređaje korisnika. Takođe, mnoge javne mreže ne koriste autentifikaciju, što znači da korisnici ne mogu da provere da li je mreža sigurna.

 

  1. Otvoreni pristup i krađa identiteta

 

Jedan od najvećih rizika javnih Wi-Fi mreža je mogućnost krađe identiteta. Kada korisnici unesu lične podatke na nesigurne javne mreže, napadači mogu lako ukrasti informacije kao što su korisnička imena, lozinke i brojevi kreditnih kartica. Takve informacije mogu se koristiti za identitetsku krađu, prevaru ili čak krađu novca sa bankovnih računa. Dodatno, kada korisnici ne koriste višefaktorsku autentifikaciju za svoje online naloge, rizik od krađe identiteta se značajno povećava.

 

Kako se zaštititi pri korišćenju javnih Wi-Fi mreža?

 

Iako su javne Wi-Fi mreže inherentno nesigurne, postoji nekoliko koraka koje korisnici mogu preduzeti kako bi smanjili rizik od napada i zaštitili svoje podatke:

 

  1. Koristite VPN (Virtual Private Network): VPN šifrira vaš internet saobraćaj i sakriva vašu IP adresu, čineći vašu internet konekciju sigurnijom i privatnijom. Povezivanje putem VPN-a kada koristite javni Wi-Fi mrežni pristup može drastično smanjiti rizik od man-in-the-middle napada i krađe podataka.

 

  1. Izbegavajte prijavu na osetljive naloge: Kada ste povezani na javnu Wi-Fi mrežu, izbegavajte prijavljivanje na naloge koji sadrže osetljive informacije, kao što su e-mail, bankovni nalozi ili društvene mreže. Ako je moguće, odložite obavljanje transakcija dok se ne povežete na sigurniju mrežu.

 

  1. Koristite HTTPS: Proverite da li je web sajt koji posećujete zaštićen sa HTTPS protokolom. HTTPS šifrira podatke koji se razmenjuju između vašeg uređaja i web sajta, smanjujući šanse da napadači presretnu i ukradu te podatke.

 

  1. Onemogućite deljenje fajlova: Kada koristite javnu Wi-Fi mrežu, onemogućite deljenje fajlova i drugih podataka između vašeg uređaja i drugih uređaja na mreži. Time se smanjuje mogućnost da vaš uređaj postane meta napada.

 

  1. Aktivirajte dvofaktorsku autentifikaciju: Za sve online naloge koji omogućavaju dvofaktorsku autentifikaciju, obavezno je aktivirajte. Ovo dodaje dodatni sloj zaštite u slučaju da napadači pokušaju da ukradu vaše lozinke.

 

  1. Pazite na „Evil Twin“ napade: Uvek proverite tačno ime mreže na koju se povezujete, i izbegavajte povezivanje sa nepoznatim ili sumnjivim mrežama koje nisu poznate. Ako niste sigurni, pitajte osoblje u kafiću ili restoranu koja je tačna mreža.

 

  1. Ažurirajte uređaj i aplikacije: Redovno ažuriranje operativnog sistema uređaja i aplikacija je ključ za zaštitu od najnovijih bezbednosnih pretnji. Ažuriranja često sadrže sigurnosne zakrpe koje pomažu u zaštiti od zlonamernog softvera.

Javne Wi-Fi mreže mogu biti vrlo korisne, ali takođe predstavljaju ozbiljan sigurnosni rizik. Iako nije moguće u potpunosti eliminisati sve rizike, preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite kao što su korišćenje VPN-a, izbegavanje osetljivih aktivnosti i aktiviranje dvofaktorske autentifikacije, možete značajno smanjiti šanse da postanete meta napada. Svestan pristup i odgovorno korišćenje javnih Wi-Fi mreža pomoći će vam da zaštitite svoju privatnost i sigurnost na internetu.

Ovaj medijski prilog je nastao kao rezultat projekta “Promocija bezbednosti dece u digitalnom okruženju”, koji Organizacija za razvoj i demokratiju Bujanovac realizuje uz podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Vlade Republike Srbije.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *