S obzirom na rapidni razvoj tehnologije i sveprisutnost interneta, digitalna bezbednost je postala ključna tema u savremenom društvu. Sa stalnim porastom broja uređaja povezanih na mrežu i uvođenjem novih digitalnih platformi, zaštita podataka i sigurnost na internetu postaju prioriteti za svakog pojedinca, organizaciju i instituciju. Digitalna bezbednost podrazumeva strategije, alate i politike koje korisnici i organizacije primenjuju kako bi zaštitili informacije i resurse u digitalnom okruženju, minimizirali rizike i sprečili pretnje kao što su krađa identiteta, cyber napadi, zlonamerni softver i druge vrste napada.
Šta je digitalna bezbednost?
Digitalna bezbednost obuhvata širok spektar tehnika i praksi koje imaju za cilj zaštitu podataka, identiteta, sistema i mreža od različitih vrsta pretnji. Ovo uključuje zaštitu privatnosti, sigurnost uređaja i aplikacija, kao i obezbeđivanje integriteta i dostupnosti podataka. Digitalna bezbednost nije samo odgovornost pojedinca, već i kompanija i institucija koje se bave obradom i čuvanjem podataka svojih korisnika.
Vrste pretnji u digitalnom okruženju
- Krađa identiteta – Ovaj oblik pretnje podrazumeva ilegalno preuzimanje ličnih podataka korisnika, kao što su brojevi ličnih karata, brojevi računa, lozinke i drugi osjetljivi podaci, uz ciljem zloupotrebe tih podataka za finansijske ili druge maliciozne aktivnosti.
- Malver (malicious software) – Malver obuhvata različite vrste zlonamernog softvera, kao što su virusi, trojanci, ransomware (programi koji blokiraju pristup podacima i zahtevaju otkupninu) i spyware (softver koji prikuplja podatke bez korisnikovog znanja). Ovi programi mogu da oštete računare i mobilne uređaje, ukradu informacije ili zaraze mreže.
- Phishing – Phishing je tehnika kojom napadači pokušavaju da prevare korisnike da otkriju svoje lične podatke ili instaliraju zlonamerni softver na njihov uređaj, obično putem lažnih e-mailova ili web sajtova koji izgledaju kao legitimni.
- Cyberbullying – Ova vrsta pretnje podrazumeva maltretiranje ili zlostavljanje ljudi putem interneta, najčešće putem društvenih mreža, foruma i chat aplikacija. Može imati ozbiljne psihološke posledice za žrtve.
- Napadi putem mreže (DDoS) – Distributed Denial of Service (DDoS) napadi podrazumevaju preopterećenje mreže ili sistema ciljanog subjekta velikim brojem zahteva, što dovodi do njegovog sloma i privremene nedostupnosti.
Osnovne prakse za digitalnu bezbednost
- Korišćenje jakih lozinki – Jedna od najvažnijih preventivnih mera je postavljanje jakih lozinki za sve online naloge. Lozinke treba da budu dugačke, sa kombinacijom velikih i malih slova, brojeva i specijalnih znakova. Takođe, preporučuje se korišćenje različitih lozinki za različite naloge, kako bi u slučaju hakovanja jednog naloga, drugi ostali sigurni.
- Dvofaktorska autentifikacija (2FA) – Ovaj metod zaštite dodaje još jedan sloj sigurnosti na vašim nalozima. Dvofaktorska autentifikacija zahteva da osim lozinke, unesete i jedinstveni kod koji je poslat na vaš mobilni uređaj ili e-mail. Time se značajno smanjuje rizik od neovlašćenog pristupa.
- Ažuriranje softvera i sistema – Redovno ažuriranje operativnih sistema i aplikacija je od ključnog značaja za bezbednost. Ažuriranja često sadrže ispravke sigurnosnih ranjivosti koje mogu biti iskorišćene od strane napadača. Automatizovano ažuriranje može pomoći da se osigura da su uređaji uvek ažurirani.
- Koristite antivirusne programe – Instaliranje i redovno ažuriranje antivirusnog softvera može pomoći u zaštiti vaših uređaja od zlonamernih programa. Antivirusni programi mogu detektovati, blokirati i ukloniti malver pre nego što prouzrokuje štetu.
- Obratite pažnju na phishing napade – Nikada ne otvarajte sumnjive e-mailove, ne kliknite na linkove iz nepoznatih izvora i ne preuzimajte datoteke od nepoznatih pošiljalaca. Phishing napadi često koriste lažne e-mailove i web sajtove kako bi vas prevarili da unesete svoje lične podatke ili preuzmete zlonamerni softver.
- Korišćenje sigurnih mreža – Kada se povezujete na internet, uvek koristite sigurne, šifrovane mreže (npr. Wi-Fi sa zaštitom lozinkom). Korišćenje javnih Wi-Fi mreža bez odgovarajuće zaštite može omogućiti napadačima da pristupe vašim podacima.
Zaštita privatnosti na internetu
Privatnost je jedan od ključnih aspekata digitalne bezbednosti. U savremenom digitalnom okruženju, podaci korisnika se često prikupljaju i koriste za različite svrhe. Važno je biti svestan toga i preduzeti mere zaštite:
- Pregledajte postavke privatnosti na društvenim mrežama – Držanje vaših naloga na društvenim mrežama privatnim može značajno smanjiti rizik od neovlašćenog pristupa vašim podacima. Provjerite postavke privatnosti na svim platformama i postavite ih tako da samo ljudi koje želite mogu videti vaše informacije.
- Izbegavajte deljenje previše ličnih podataka – Nikada ne delite osetljive informacije poput brojeva računa, brojeva telefona, lozinki ili drugih podataka putem neregistrovanih kanala.
- Upotreba VPN-a – Virtualna privatna mreža (VPN) šifrira vašu internet konekciju i štiti vašu privatnost dok surfate internetom, posebno kada koristite javne Wi-Fi mreže.
Digitalna bezbednost je neophodna kako bi se zaštitili naši podaci, identitet i uređaji od sveprisutnih pretnji na internetu. Ulaganje u sigurnost, primena odgovarajućih zaštitnih mera i edukacija o sigurnosnim praksama ključni su koraci ka zaštiti od cyber pretnji. Povećana svesnost i odgovorno ponašanje korisnika na internetu mogu značajno smanjiti rizik od štete i omogućiti sigurno i produktivno korišćenje digitalnih resursa.
Ovaj medijski prilog je nastao kao rezultat projekta “Promocija bezbednosti dece u digitalnom okruženju”, koji Organizacija za razvoj i demokratiju Bujanovac realizuje uz podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Vlade Republike Srbije.
